Društvo za unapređenje marketinga
11000 Beograd, Mirijevski bulevar 30b/3
 
mTel: 011/ 2773-721; 064/ 122-54-06 E-mail: kramer@eunet.rs
Žiro-račun: 205-83868-05 mmm PIB: 103661317
 
 
     
 
o nama
knjige
 
Ženska vizija,
prava moć žene na poslu
Autorke: Sali Helgesen
Džuli Džonson
 
Zdravo, imam fenomenalno ime,
kako stvoriti privlačnu robnu marku
Autor: Aleksandra Votkins
 
Svi smo mi prodavci, ideje, priče, iskustva...
Autor: Evelin Platnik Koen
 
Ponašanje potrošača
Celovit pristup istraživanju ponašanja potrošača
Autor: Tina Vukasovič
 
Stres,
taj skriveni prijatelj
Autor: Patrik Buvar
 
S druge strane izloga
Autor: Toni Segara
 
Roba široke portošnje izazov za propagandu
Autor: Sara Denegro
 
7 ključeva sreće
Autor: Klod d Milvil
 
Mali priručnik
kako da se bolje osećate na poslu
Autor: Beatris Miletr
 
Napoleon i Gebels
majstori propagande
Autor: Miloš Kramaršič
 
Prednost neverbalnog
Govor tela na poslu, tajne i nauka
Autor: Kerol Kinsi Gomen
 
Odnosi s javnošću ili žongliranje informacijama
Autor: Emir Džambegović
 
Naučno oglašavanje
Autor: Klod Hopkins
 
Da živi u zemlji Ne
Autori: B. J. Galager
Stiv Ventura
 
Svakome je potreban mentor
Autor: Dejvid Klaterbak
 
Žalba je poklon
Autori: Žanel Barlou
Klaus Moler
 
Kako da dođete do ideja
Autor Džek Foster
 
Iskrice marketinga
(IV dopunjeno izdanje)
Autor Miloš Kramaršič
 
Pregovarajte se crnim đavolom i zadržite bela krila Osnove uspešnog pregovaranja
Autor mr Saša Petar
narudzbenica
kontakt
 
     
 
Mali priručnik kako da se bolje osećate na poslu: Deo knjige

Poglavlje 1

Moj šef je nesposoban

     Ne znam da li svi zaposleni šefa ponekad smatraju nesposobnim, ali mnogo ih je koje to uznemirava.
     Tel Kristof zaposlen u oblasti informatike kaže: „Moj šef ne poznaje programiranje. Zato me svakog dana tera da mu objašnjavam ono što radim. Nema nesposobnijeg od njega, a pokušava da ostavi utisak da razume šta radim. Kako onda da ga shvatam ozbiljno? Samo kada bi naučio svoj posao! I povrh svega želi da mi deli lekcije!”
     Razmotrimo i primer Klementine, profesorke u školi, koja govori o svom direktoru: „Kristijan? On je nesposoban koliko je to moguće. Taj ne mari nizašta! Šta više, prisvaja naš rad. Na nastavničkom veću, jedino što nalazi za shodno da kaže je da ne treba pritiskati upravu, a nema nijednu ideju. Najgore tek dolazi, drži velike govore ponavljajući naše reči kao da su njegove, dodvoravajući se inspektorki!”
     Pa i taj doktorant kojem njegov mentor kaže: „Ne mogu da ti pomognem: ne poznajem detaljno tvoju temu i ne razumem šta radiš”.
     Po kom aršinu te osobe prosuđuju da je njihov šef nesposoban? Po aršinu veština koje smatraju da njihov šef mora da poseduje da bi bio dobar šef. Po tom mišljenju, on ne sme da greši, mora izvanredno da poznaje temu i mora da bude sa svojim saradnicima na istom nivou.
     Naime, oni ne shvataju da njihov šef, kao bilo koji rukovodilac, može da zna manje od podređenih.
     To je pre slučaj, karikaturalno, kada je gazda počeo kao šegrt, zatim bio suvlasnik dok nije postao vlasnik korporacije. Dakle, njegova tehnička znanja zaista su bila nadmoćna nad znanjima njegovih saradnika i on je mogao da razume njihov posao, da im pomogne, zameni ih i u tome bude bolji od njih samih. Zdravlje struke se oslanjalo na nešto što ja zovem tehnička znanja.
     Šta se dešava danas? Tehnike su napredovale toliko brzo svakog dana, ili skoro svakog dana, da se pojavljuju nove mogućnosti, dok prethodne izlaze iz upotrebe, ponekad samo za nekoliko nedelja.
     Ništa nije neobično kada gazda ne može tačno da poznaje oruđa kojim vladaju njegovi mladi saradnici. Uostalom, to mu i nije potrebno.
     „Moj šef je pajac”; „Treba ga skloniti u orman”; „Moj šef je beskoristan”...
     Šta tražiti od menadžera? Rizikujući da to bude svakidašnji izraz, kažem prosto: potreban je menadžer za koga se može reći „organizator, rukovodilac” ili još više „osigurava da ciljevi budu postignuti ”.
     Zbog toga, nema potrebe da zna osnovnu tehnologiju projekata koje nadgleda, način kako nastaju proizvodi koje prodaje ili koje promoviše. Ne. Baš suprotno, ima potrebu za onim što ja zovem „relacione veštine”: da zna da učini da njegovi saradnici rade zajedno i složno; da zna da uspostavi potrebne kontakte; da upravlja emocijama; izgradi mrežu korisnih odnosa...
     Da bi to uradili, mnogi menadžeri na početku izgledaju kao da su bez sposobnosti, a njihova uloga je sasvim drugačija.
     Kao što je gospodin, govoreći o svom šefu kojeg je imenovalo rukovodstvo, kazao da je tako reći marioneta. Da, ali istražujući, čuje se da njegov šef raspolaže velikim adresarom koji mu omogućava da ostvari potrebne kontakte za napredak preduzeća. Nesposobnost? Ne, već drugačija sposobnost.

Tehničke veštine i relacione veštine

     Kada započinjete posao najvažnije su tehničke veštine koje najviše zaokupljaju vaše vreme.
     Zamislimo da radite u informatici i da je vaš prvi posao da napišete program. Postepeno, dok napredujete u hijerarhiji, tehničke veštine se smanjuju u korist relacionih i organizacionih veština. Moraćete da upravljate saradnicima, pletete odnose za potpisivanje ugovora, organizujete seminare, pišete izveštaje, prezentujete... Kao i mnogi zadaci koji zahtevaju razumevanje tehnike, ali ne nužno praktična znanja. Najčešće, kada se utvrdi da je šef „ništa”, to je tačan sud samo o njegovim tehničkim veštinama.
     Učite da zamišljate da on treba da odigra određenu ulogu. Inače ne bi bio tu: ni u jednom, ili u malom broju preduzeća su altruisti do tačke da plate visoku cenu za zaposlenog koji je beskoristan.
     Recite sebi da njegova uloga nije vaša, da ga niko ne pita da jača te čuvene tehničke veštine, već je bolje da drži dobro napunjen adresar, da održava dobre odnose sa potencijalnim kupcima, da uživa u društvu partnera, itd.

 
         
     
KNJIGE KOJE ZARADJUJU
 
         
 
  dizajnirao i uradio web-studio Bollem